Alana u zemlji klikera

rasprnjavio mi se duh u poslednje vreme,

sve neke ritice nalik na nasukane sante,

od života me uhvatile mrznuće treme,

prosuta sam iz sebe k’o iz limene kante...

... pa dok se saplićem o sopstvene krpice

i komade što mi se pod stopalima lede,

iz nekih od njih moje izvitopereno lice

uzvraća mi bezbojne i prazne poglede...

... ipak, još uvek čuvam mesta za vatre,

tamo gde se ložim čvrstim gorivima,

pa ne uspeva da me sasvim zatre

ova duga zima svim svojim vetrovima...

... buktinjam zato i ove noći utorničke,

pomaže mi onaj ko se u sve moje broji,

smešim mu se zbog uloge neudvoričke,

jer je sa mnom ostao a da se ne prekroji...

... i pomažu mi neki umni i divni,

čije reči sam na lične mladice kalemila,

od takvih kalambura demoni budu kivni,

takva im više nisam podobna i mila...

... krug zatvaram opisujući ga prstom,

volim da očiglednim ocrtam unutrašnjost,

zahvalna što me onaj srodio sa vrstom,

kojoj nakon svih prošlosti ostaje...

... sadašnjost.

:)