Alana u zemlji klikera

... intermeco iz stvarnog života,

ili još pre – stvaran život

u kojem mi radni dani

džikljaju ko neko korovsko međuvreme...

... vikendi kao pojas za spasavanje,

vreme za buđenje i spavanje,

slušalice za cvrkut ptica,

bez udice uhvaćena zlatna ribica,

ruke prepune šarenih sitnica,

uši u zvonima od lucidnih složenica,

sistem za pronalaženje prečica,

poplava u mozgu od srećonosnih reč(en)ica...

... i pogledaj me gde sve smem,

i vidi samo kako dobro umem,

sad reci sve što želiš da razumem,

(samo) vikendom se iz gluposti uspešno izuzmem.

---

---

---

---

---

---

---

p.s. u susret ponedeljku:

;)

 

meni je svaki dan vikend!:P
a gde su prva, druga i treca slika uslikane?

Dragi Dnevniče, a šta kad je vikend radan? Šifra: Zabrinuta :)

Tanja, pa isto gde i četvrta, peta i šesta :)

eto ti ga sad! a sedma?:)

Radnim danom i po ovakvom vremenu, mozes da zamisljas da punis baterije u hladu kao neka od onih macaka:). Naravno i afalt je topliji od svega sto sam natukla na sebe.

>>> AnrijeTa - tuđe vikendovanje ludom radovanje. :p
a fotkice, sve osim poslednje (za koju pretpostavljam da znaš odakle je ;)) - segedinske. :)
>>> prozor - draga Zabrinuta, nadam se da u tom slučaju neki drugi dani u nedelji preuzimaju ulogu vikendaških... što može biti dodatno nadahnjujuće. ;)
>>> DTF - ma, šta ti znaš!? :D
>>> AnrijeTa - sedma je sedma s razlogom. moj omiljeni broj za omiljeni dnevni kafić. ;)
>>> robin - meni su mačke takva inspiracija da volim da ih zamišljam i o njima razmišljam često, bez obzira kakvo je vreme i 'intonacija' dana... p.s. nemam problem sa zahlađenjem, biće da to ima veze sa onim prvim danom zime u krštenici. ;)

btw, nadam se da se primećujei koliko divno miriše napolju, sav taj pokisli biljni zalet, čudo jedno... :)))
+ kapljice na listovima - čista poezija!

Nisam izašla iz kuće od subote u ponoć!? Gledam upravo film o izvesnom pijanisti na okeanu:) Prevod naslova filma je još gori od prevoda naslova knjige!;)

Uuu, ček, išla sam u nedelju u Ideu oko podne i pokisla i odlučila da ne izlazim dok ne izađe sunce iza oblaka!

danas je bio idealan dan da se od svežeg bosiljka koji mi po prvi put uspeva na terasi napravi pesto, i pesto po prvi put, ali to ipak nisam uradila, i danas je sad na umoru, a ja pomalo umorna, pa će zadovoljstvo prvorođenog pesta nekome sutra biti deo maturalnog testa...

danas je bio idealan dan da se napravi pašteta od tunjevine, i to sam uradila, volim kuhinjsku alhemiju uklapanja kojekakvih razdvojenosti u neku odličnu spojku, sve te sastojke za koje nikad nemam tačnu dozu, uvek po trenutnom šmeku, dok se začini stapaju u smesu meku...

danas je bio idealan dan da se srede fotke za triptih koji dugo planiram da napravim, dovoljno dnevnog svetla po dolasku s posla da se odlično vidi gde na slikama smekšati ivice oblutaka i pojačati žućkaste nijanse, za odlično slaganje na paspartu od čokoladno bojenog polukartona koji urolan čeka u korpi sa ukrasnim papirima, kupljen ko zna kad, ko zna za šta...

danas je bio idealan dan da se sluša Nick Cave, to onako otprilično, sasvim lično...

danas je bio idealan dan da se u mnogo čemu ne bude idealan a da to ipak nikome suviše ne bode oči, kad god je pretilo da se pretera uspevalo je da se prikoči, sunce je vadilo fleke, proleće dopuštalo kerefeke...

danas je bio idealan dan da se baci pogled na Džemijevu emisiju, diskutuje sa kolegama, proćaska sa prodavačicom u idei, promućkaju vijuge nad net-kvizovima...

danas je bio idealan dan da se dočeka ovakvo veče, u kojem mi se misli i osećanja ljuljuškaju na mreži razapetoj između najvećih ljubavi, i ne znaju šta bi pre, ali tačno znaju šta bi sve...

;)

p.s.

leptiri su mi se vratili u život!

---

 

---

---

---

---

---

prelepost :)

posebno ovo sa leptirima, divnoća - kad već širimo ove nepostojeće reči ;)

>>> za prelepost i divnoću - u osećanjima sam registrovala vrhunsku radostoću! :)))

... zaboravim koliko je malih da

vodilo do ovakvoga sada,

i koliko ličnih apokalipsa sam preskočila

kada sam u ovu ljubav uskočila...

ponekad zaboravim kakva je divota

svakog jutra uhvatiti nastavak života

u kom je neko glavna muška rola

a da zato ne moram da sam sebe pola...

ponekad zaboravim dimenzije radosti

kada stvarnost mere uzima u strasti,

i kako je dobro kada se probudi sluh

za melodije što ih komponuje duh...

ponekad zaboravim, znam da je tako,

i jasno mi da sa mnom često nije lako,

al’ ipak stignem, nadam se na vreme,

da sebe podsetim na suštinske teme...

;)

 

odličan izbor - dragan stojković piksis

:)

Au, kakav flashback!
Mene je jedan bivsi ocarao dolazeci mi u susret pevuseci here comes your man...

I ne ponekad... vec uvek! :*

...zaborava nema.

kad ono...

... stvari se povremeno izmetnu u svoju suprotnost. neshvaćena sprdačina pretvori se u promociju. neshvaćeno zgražavanje pretvori se u obožavanje. neshvaćena ljubav pretvori se u poništavanje. neshvaćena svakidašnjica pretvori se u svakidašnje neshvatanje...

kad ono...

... bude kako se nije ni sanjalo. bude bolje. bude dalje. bude zelenije, strastvenije, čudesnije i slasnije. bude sloboda. bude mogu. bude jesam. bude znam. bude iz prve. bude da me ne bude dok se ne naspavam. bude njegov glas iz somotaste tmine, da svaka bojazan mine...

kad ono...

... namestiš sve, podesiš svetlo, ušmekaš motivacioni smešak rasplesan u vazduhu, i taman kad poželiš da škljocneš, shvatiš da bi ustvari nešto drugo... da bi da, recimo, crtaš onim svetlucavim flomasterima u nekoj rezeda ili slonovačastoj nijansi po tamno-smeđim polukartonima, da crtaš beskrajne lavirinte, i spirale, i stepenice, sve te simbolične staze po kojima ti duša hoda i traži izlaz, i traži put, i penje se... do neke, uvek na(d)građujuće, lepote.

kad ono...

... lepota, tu, odmah pored!

;)

 

ono kad razmatraš razne teorije zavere,
ono kad u praksi otkriješ sve svoje namere,
ono kad sa nekim planiraš i sledeće leto,
ono kad pročitaš alanin post pa kažeš: to je to!

Idem blogom i govorim da je divno jer večeras sam kmezava. A ovaj tvoj post mi je malo divniji nego što su inače tvoji postovi, možda zbog te neke mrvice realnosti ubačene da bi kontrast istakao lepotu življenja koju pretačeš u reči...

dobro je kad ono nekad donese i prijatno iznenađenje...kao što kaže DTF kad ono tvoj blog i kad ono odmah sve nekako lakše :)

...taj tvoj smisao za detalje. Pretvara slamku u spas.

... kad ono- opet prelepost :)

...ovo ostavlja bez daha! Bravo!

:)))
hvala draga moja proz(i/o)rna, malo njih to može razumeti bolje od tebe... ;)

Kako ti ovo napraviš? Nemam pojma.. :)

Vi ljudi koji me iznova podsećate da za fotografiju ipak treba imati talenat... Mora da ga imaju samo fotogenični. :)

>>> Mesečasta - napravi priroda, ja uglavnom samo primetim, a onda se malo igram. :) jako uživam u tome, pa je danas bilo i mokrih cipela i blatnjavih rubova farmerica, a da sam ja to primetila tek kad sam fotić stavila u torbu i krenula kući...
>>> Weltschmerzgirl - ne znam za fotogeničnost... hvala za opasku o talentu, no, u svemu tome ja sam najzahvalnija onima koji su me od klinačkih dana otvarali čula za silna čuda života. :)

u ovo doba godine uvek se setim (i nanovo oduševim!) kakvo je pismo moj sestrić, u vreme kad je bio đak prvak, sročio zekanu...

 :)))

"Ikona jugoslovenskog konzumentskog doba osamdesetih godina bio je vlak za Trst. U tom vlaku putovale su tone švercane robe, traperica, kave, riže, ulja, majica, gaća, cipela, svega. Kraj jugoslovenskog masovnog šopinga u Trstu poklopio se s Titovom smrću. Tito je umro u svojoj osamdeset i osmoj godini, i njegova smrt bila je diljem Jugoslavije obilježavana brojnim, između ostaloga i hortikulturnim akcijama. Sadilo se 'osamdeset i osam ruža za druga Tita', 'osamdeset i osam breza za druga Tita', i slično. E, pa pita carinik Cigu u vlaku koji se vraća iz Trsta: 'Što to imaš u tim torbama, Cigo?' A Cigo će kao iz topa: 'Osamdeset i osam traperica za druga Tita!' "

:D

(D. Ugrešić - Ministarstvo boli)

Drusto iz gimnazije je u doticnom vozu putovalo da se u to "konzumentsko doba" obezbedi cipelama i ostaim za proslavu mature. Saputnica iz kupea, suvonjava zena - iz miloste nazvana "Gara" je pred granicom nestala sa torbom u rukama i vratila se znatno popunjena. Carinici su pri zavrtanju suknje nasli, ne znam bas da li doticnih 88 pari" treperica" zamotenih oko njenog struka, ali je bila zadovoljna posle njihove kontrole . Da li su uvazili to neobicno mesto za skrivanje poklona ili ne, ne znam ali je pevala zadovoljno do Beograda.

:D
Gara bila iskusna biznismenka, znala kako treba s carinicima... ;)

knjige od sreće skakuću po polici. tv se smeška. komp zavodi. čak je i Mita raširio ruke za zagrljaj više nego inače. ;) oho-lepak iz keramičke ćase na stolu reklamira se kao sredstvo kojim se mogu nanovo polepiti svi ikad razbijeni komadići života. makaze se samopromovišu u alat za krojenje sudbinskog kolaža na način koji sama poželim. držači čajnih svećica tvrde da su direktni potomci baklji iz starorimskih procesija. kutije sa nakitom se prave da su trezor u kom su pohranjeni krunski dragulji svih lujeva i porcelan dinastije ming. punjači za mobilne poručuju da su akumulatori za pokretne stepenice što vode ravno do meseca. pojačalo nudi da me prikopča na sebe, tvrdeći da je to najbolji način da se svetu obznani kakvom divnom muzikom mi u ovom trenu zvoni duša...

---

sve je to super-sweet, ali maslaaaaaacak!!! najvolem;)

Pazi na električne uređaje znaju da budu zavodljivi a opasni :)

>>>AnrijeTa - daaa, ti si maslačkasta devojka, ko bi to zaboravio...:)
... napravila sam danas još jednu zgodnu fotku tvojih favorita: jedan pored drugog su žuća i 'padobranac', miroljubiva međugeneracijska koegzistencija na delu. :)
>>> Mesečasta - hehe, dobre sluge - zli gospodari... :D
... naučila tu lekciju odavno, imam(o) kvalitetno uzemljenje. ;)

upoznajem boje, svetla, mrakove i senke (n)ovog prostora.  

dopada mi se jutarnje prodiranje jasnoće zbog koje, ako želim da snovitost gustiram produženo, moram da se zagnjurim pod pokrivač. 

uživam u somotastoj mekoći svetlosti kojom zalazak sunca zamota spavaću sobu, izvlačeći na videlo finu zarumenjenost zidova, koji se u druga doba dana prave da su podanici najobičnijeg bledila.  

sviđa mi se kad u podnevnoj otvorenosti, sa terase pohrli svež vazduh i zavalja se po izlakiranom parketu, reflektujući u drvenim pločicama jasne odraze knjiga i drangulija sa polica... dok ja sve to posmatram sa čupave podne prostirke, prisećajući se kako oduvek volim to ležanje na podu. dugo sam imala teoriju da se smeh tako najlakše otkida iz grudi, u onim zacenjujućim napadima, pa ko da dobije točkiće, i voza se po sobi, što biva dodatno smešno, baš smehotresno.  

odo da nakratko prilegnem na pod...

;)

 

i samo zamisliš da umesto kivi-boje po zidu imaš kivi-ptice ;)