Alana u zemlji klikera
pet - 27.01.2012
(LOŽE ME) POGLEDI NA VIKEND IZ POČASNE LOŽE... ;)
linjaju se zvezde, pada na grad neka srebrna paučina i nebo je dublje nego inače, doima se k’o prvi pogled nakon buđenja negde odakle se vidi samo pučina.
danas oko vrata nosi uzicu sa ključem za vrata iza kojih je prečica za stizanje na mesto prvog sastanka, onog iz školskog sastava na temu dnevničkog zapisa, onog što se nije desio sve dok me nije sastavio sudar sa samom sobom, godinama kasnije, ali baš sa tim opisanim (pred)osećajem, zbog kog sam imala utisak da lančano padaju barijere, da se brane ruše, da se otpuštaju omče koje me guše... kako samo oslobađajuće.
zamolila sam večeras za ples svoju senku, izduženo se nećkala i krivila glavu razmišljajući, a onda ipak pristala, i mada me je nekoliko puta nespretno nagazila, moglo bi se reći da smo bile sasvim solidan par pod reflektorima uličnih svetiljki, i pred jednim malenim psom koji nam je sa sve četiri šape lupao tercu...
uoči vikenda volim da se sa nekim gledam u oči, i obožavam što se onda uglavnom desi da uočim nešto divno, pa na spavanje odem sa overenom tezom da je život jedna očigledna vrednost, koju čak i da hoću ne umem da dovodem u pitanje svim onim, tako uobičajenim, ’zašto?’, ’zar’ i ’čemu’ - testerima smisla...
sre - 25.01.2012
TEODOR ZELDIN - Intimna istorija čovečanstva
„Ali, sada, ljudi zahtevaju da njihov posao pre svega bude zanimljiv. Potreban je i drugačiji odnos prema vremenu. ’Sveti ponedeljak’ može biti ponovo uveden, ali sada potpuno izmenjen, ne kao kraj nedelje, nego kao dugi, veoma dugi odmor, koji ljudi priušte sebi nekoliko puta u životu...
---
Bog je, takođe preporučio Jevrejima da svake sedme godine prestanu da obrađuju zemlju, otkažu svoje obaveze i oslobode svoje robove. O sabatikalu, vremenu koje se koristi svake sedme godine da bi se čovek posvetio nekim drugim stručnim ili sličnim poslovima, možemo razmišljati kao o zahtevu koji nameće ljudsko pravo za dvadeset prvi vek. Od 1971. godine Francuzi zvanično imaju pravo da koriste sabatikal za stručno usavršavanje ili prosto da prošire svoje umove, ali, u praksi samo ih je nekolicina to učinila. Sada kada su životna očekivanja udvostručena, život se ne može posmatrati kao samo jedna šansa u jednoj profesiji. Iskustvo u više oblasti postalo je ključ uspeha. Kako znanje mora stalno da se obnavlja i kako su pojedinci sve više nezadovoljni zbog uludo protraćenih sposobnosti, koje ne mogu da iskoriste na svom poslu, sabatikal možda ima budućnost nudeći mogućnost da se promeni usmerenje ili prosto da se radi ono za šta ljudi koji su veoma zauzeti inače nemaju vremena, naime da razmišljaju ili da idu u duge šetnje.
Naravno, to ne može da postane stalna praksa osim ako se reguliše zakonom, kao što je regulisana četrdesetočasovna radna nedelja, jer u suprotnom ostaje veliki strah od gubljenja kompetitivnosti. Ali, ako svako iskoristi sabatikal, kao što se sada koristi vikend, to se neće smatrati nelojalnošću, ili odsustvom posvećenosti poslu. Sabatikal ne bi mogao biti finansiran, osim ako se ponovo ne razmotri celokupna ideja penzije, koja ne mora da se primi u celini tek na kraju nečije karijere. Po britanskom zakonu, već je moguće iskoristi deo penzije unapred, odlažući konačno penzionisanje za godinu ili dve. Trenutno je potrebno sačekati da neko napuni pedeset godina, možda četrdeset pet da bi otkrio prednosti sabatikala; možda postepeno jedan, dva, tri ili više sabatikala u toku života mogu postati nešto sasvim normalno, možda i uskoro.
---
Tek kad ideja pauze od godinu dana s vremena na vreme postane prirodna, ljudi će moći da uključe svoju porodicu u svoj curriculum vitae, a da ne izgube svoju poziciju na poslu, da ne moraju da se pravdaju; tek tada će i odsustvo od sedam godina biti takođe normalno. Držati se ove ’vremenske dijete’ ne znači samo organizovati dane ili nedelje, već razmišljati o organizovanju sedam jednogodišnjih perioda.“
>>> prozor - jašta! :))) čak i da ne iskoristim tu godinu da se zauvek ratosiljam mrske mi firme i pravničkog zlojebavanja, ideja da bi i mi i velečasna šefica imala tu godinu off-a (u kojoj bismo svi u direkciji uživali skoro i više nego u sopstvenim pauzama) - načisto je ekstatična! :D
sub - 21.01.2012
GLAD...
naletim ovih dana na neku astro-analizu kakve se već štancaju početkom svake godine, pa natrčim na rečenicu: „vašem znaku je važan seks“.
budalasto mi! kao da je rečeno: „važna vam je hrana!“ naravno da je važna. svima i neosporno. ali se razlikuje način zadovoljavanja gladi.
plus, ispada da ni snaga te gladi, ni njeno zadovoljavanje nisu nikakva konstanta i da tokom života variraju na bezbroj načina. da zavise od toga ko smo. s kim smo. koliko smo budni. koliko sposobni da se prepustimo. koliko da učestvujemo. kako voljni da se menjamo.
kad razmotam sopstveni film na tu temu, vidim svašta. periode kada mi je seksualna glad bila gašena u finim i pravilnim porcijama, dovoljnim i dobrim da korektno zadovolje potrebu, nakon čega bi na red stizalo namirivanje drugih zadovoljstava. uz osobu koja je tada bila moj par, ništa mi se u takvoj postavci nije činilo pogrešno. povremeni munjeviti uvidi u činjenicu da mi se strast pretvara u lenjog mačora u konstantnom popodnevnom dremežu, nisu me suviše remetili. valjda sam intuitivno domašivala da svaki mačor ima sedam života i da će na red stići i koji mnogo b(l)udniji. ;)
pa je stigao. u liku nekog vanredno umešnog i talentovanog, s kim seks više nije (bio) tek gašenje gladi, nego gozba! odjednom sam postajala glavni degustator uz vrhunskog kuvara. servirani delikatesi bude sve receptore novim ukusima, istančavaju nepca za finese aroma, a njegov entuzijazam i kombinovanje začina su toliko zarazni i provokativni da i sama postajem veliki eksperimentator. seks je uveliko prerastao zadovoljavanje potrebe, i postao divna i bogata konstrukcija u koju se, kao biljke na onim baštenskim merdevinama, upliću dok rastu – lepota, ljubav, strast, fantazija...
tu je i celo nebo priča, sa vedrinom, munjama, oblačenjem, i svlačenjem...
i čitav okean gledanja u oči, sa vrtoglavim dubinama, talasima i plimama...
>>> Virovita - duboko sumnjam da si ti ikad u fazi uspavanog mačora, kod tebe se stalno nešto lepo kuva... :)
>>> prozor - :) zahvaljivam s dubokim naklonom. i šlagom... ;)
>>> robin - tako je. tuđa kreativnost nekim mehanizmom skoro uvek probudi i našu. :) hvalaaaa...
>>> Grofovski - naravno, s njim je paket kompletiran. ;)
>>> AnrijeTa - i kukuu... ;)
"Kraft-Ebing, stručnjak za seksualne perverzije i Frojdov kolega u Beču, rekao je da glad i ljubav upravljaju svim svetskim događajima. No, obojica su zaboravili na glad i usredsredilli se na ljubavne muke, a to se nažalost desilo zbog toga što su seks, hrana i piće uvek bili saputnici u potrazi za uživanjem. Da seksologija nije postala posebna naučna oblast, da je traganje za znanjem drukčije uređeno, DA POSTOJE PROFESORI SREĆE KOJI PROUČAVAJU STRAST ZA UŽIVANJEM U CELINI, U SVIM NJENIM VIDOVIMA, možda bi se javilo drugo gledište. Telesni nagoni nisu despoti i često im se otkazuje poslušnost, a ukusi nisu zanavek utvrđeni. NAČIN DA SE IZNOVA ISPITA ŽELJA JESTE DA SE ONO ŠTO LJUDI ŽELE ZA STOLOM I U KREVETU PROMISLI KAO DEO CELINE."
:)
"Pisac iz Konga, Soni Labu Tansi, koji je napisao da je erotičnost 'umetnost dobrog kuvanja ljubavi', podseća nas da postoji golemi jelovnik koji tek valja otkriti i da će mnogo nežnosti propasti dok se to ne učini. Kuvanje, naravno, uključuje ne samo čula, već i zainteresovanost za sve što je živo, a jelo ima najbolji ukus ako one koji zajedno jedu ispunjava uzajamnom benevolencijom."
:)
pon - 16.01.2012
ŠODROŠKA DRUŽINA... :)
uto - 10.01.2012
'... KAD JE KIŠA ILI NOĆ JA TE ZOVEM U POMOĆ....'
danas mi se, posle deset godina, vratio mamin lančić, koji je kad sam se selila slučajno ostao kod D. moj otac je nedavno sreo njegovog, pa su se našli u razgovoru o zdravstvenim tegobama i ishrani. štaviše, L. je ponudio da očki donese spisak kiselosti i baznosti namirnica, što je važno znati za kostobolje i reume koje muče mog vojceha, i onda su se dogovorili kad da mu taj spisak donese... pa doneo. a usput doneo i jednu fasciklu sa mojim školarskim diplomama i pohvalnicama, i - mamikin zlatan lančić. mislim, moj lančić koji sam dobila od nje. nemam pojma kojim povodom. svetluca mi položen na stolu pored laptopa. svaki čas ga uzimam u ruku i prebiram među prstima. koristim mu teksturu kao svojevrsnu brojanicu. razbrajam sebe u ponavljanjima: da ne znam kako, da ne umem bolje, da ne razumem... onda promenim smer (o)kretanja, pa bude: znam kako, umem dovoljno dobro, razumem...
---
plakalo mi se večeras. onako bezvezno, od ženske neuravnoteženosti, ili od oluja na suncu, ili od manjka neke hemije u organizmu, ili od zlatastih iglica što mi ih svetlost lampe drobila u oči lomeći se u igri oko ogrlice...
nabasam na neku budalastu emisiju na rtv, biraju face po vojvođanskim selima, tu je fol i žiri, i glasanje, i zadaci... pa jedan lik dobije humanitarni zadatak da obraduje neku decu, po sopstvenom izboru. vidimo ga kako u natron-vrećice pakuje male beležnice, kvadratne, ne veće od 10x10 cm, ali slatke, sa drvenim koricama i šarenim aplikacijama na naslovnicama. objašnjava da su to pravili on i njegova supruga, pakuje zamotuljke u jednu veliku kutiju i odnosi kutiju u Dečje selo... sve je to istovremeno i jadno snimljeno, i turobno uklopljeno, i tužno, i prelepo! i, kako da se ne rasplačem?!
druga faca, neka žena, čita iz knjige recepata svoje bake... zapis datira iz tridestih godina prošlog veka, muž je zapisivao, pa i to stoji, ispred najobičnijeg recepta je čitava posveta, direktan prenos ljubavi kroz prostor i vreme dugo celih 80 godina... eto, to ja zovem tehnikom! za divljenje. i - plakanje.
treći je dobio zadatak da po ns-u deli besplatne zagrljaje. čičica od šezdesetak, kog prvo gledaš dok nevešto seče karton za oko vrata i ispisuje poruku o tome da deli besplatne zagrljaje, a onda se nađe na hladnoj novosadskoj ulici gde ga isprva svi zaobilaze... nema veze što piljim u stupidnu televizijsku splačinu i sprdačinu, gledam kako nikom ne treba njegov zagrljaj i već mi se pravi knedla, a onda naiđu neki srednjoškolci, i oni ga svi grle, a ja ne znam šta mi pravi veću pizdariju u suznim kanalima - ono kad niko nije hteo ili ovo sad... pa dilemu razrešavam tako što još malo otplačem.
---
sad mi se samo spava.
A mislila sam i da nemaš tv... :))
>>> DTF - ma, šta ti znaš!? :D
>>> robin - tog jutra se moja mlada kancelarijska koleginica rasp(lak)ala iz čista mira, zbog neke trice... tako da, oluje tipa uragana, fakat! :D
>>> newborn - valjalo ili ne - dovalja se... ;)
>>> Mesečasta - :) a ne znam... al' lepo mi zvuči tako sročen razlog, plakati od ljubavi. uostalom, suze su okej. ;)
>>> olala - :) divno je što nam ti kanali nisu zatvoreni...
>>> Morti - da, i odlično je osećati se dovoljno celovito za prihvatanje da nam je baš sve to potrebno... :)
>>> Virovita - grlim! :)
>>> dabarac - ljubaaaam! :) jes, i meni super to za lančić, evo ga, još je na stolu, nikako da ga stavim u neku nakitu namenjenu škrinjicu...
ned - 08.01.2012
8.1.2012.
nisam više sigurna jesam li se pre zaljubila u njega ili u Toma...
njegov glas je stvarno prosecao svemir na lični zvezdani pogon i slao mi trepćuće poruke kad god bi se zagledala u istačkano noćno nebo...
...prenela sam njegovoj ženi poruku da je voli.
čuvala u sebi strah i ljubav za preostalih pet godina.
pronašla put iz lavirinta.
zavolela delfine zauvek.
naučila da budem kraljica za jednog kralja.
dugo ćutala u Varšavi.
proplesala na ulici.
napisala cenu za cedulju na rasprodaji sveta.
priznala da sam u svakoj ljubavi apsolutni početnik.
krstarila od stanice do stanice.
prelistala katalog sa ponudama za sedam načina umiranja.
dobila devet života od ljudi mačaka.
shvatila da je večeras zaista sve u redu...
p.s. srećan još jedan rođendan, matori jarče! :)
p.p.s. spot je star 40 godina!? ludo...
http://www.youtube.com/watch?v=tehxpASuIic
sre - 04.01.2012
... 10...
gledam kroz prozor, ceo dan samo blenem...
sunce kao tečno srebro na limenom krovu muzeja preko puta.
poluprazan parking.
ptica koja se seli sa vrha jednog na vrh drugog kestenovog stabla.
oklembešena ramena ogromnih jela.
vrh centralnog stuba mosta i obrisi fruškogorskih brežuljaka u ’ogledalu’ širom otvorenog kancelarijskog prozora.
glas radijske voditeljke u žamoru, bez mog truda da joj pojačavanjem zvuka podarim iole razgovetne reči.
glasanje auto-alarma iz obližnje ulice...
... čemu sve ne prisustvuje...
i koliko je to sabiranja za samo jedan dan, koliko za mesec, godinu, koliko za celih 10 godina!?
usuđujem se da dotaknem samo najbanalnije, svakodnevni i trenutni pojavni svet. ne smem ni da mislim o drugom - o osećanjima, o menama, o rastu, o učešću... tu su pravila sabiranja neuporedivo delikatnija i teža. osim što bih se oduzela.
---
---
pon - 02.01.2012
SEKVENCE SA OGLASNIH LETAKA IZ POČETAKA 2012-TE... :D
---
/klik na sliku je uvećava/
---
kao, ti držiš mađioničarsku palicu.
pa proničeš u svaku skrivalicu.
pobeđuješ pticu rugalicu.
složiš u sebi najveću slagalicu.
mesec koristiš kao dirigentsku palicu.
odbijaš od voljenih svaku crnu bajalicu.
ignorišeš još jednu boru smejalicu.
sunce zavrneš kao mentalnu sijalicu.
od prstiju dragih napraviš spajalicu.
za školice smisliš najveseliju brojalicu.
smehom za cvrkut napraviš pojilicu.
---
kada bih mogla da se zaustavim u pitanjima – šta je iza, i još iza, i iza tog iza... možda bih uspela da napišem priču. ovako, uvek se osećam za jedan ili puno tonova nedorečena, i zato nekako falš. čak i kad bi se moglo tamo, iza zadnjeg, pretpostavaljam da bi me strah zaustavio, i opet bismo bili na istom, moj strah i ja, svedoci lošeg osećaja da sam lažnjak, ako ne baš i celi lažov.
---
juče sam, pogledavši kroz prozor i očekujući poznati prizor, biće zbog izvesnog neobičnog preloma svetlosti i položaja u kom sam bila, umesto parkiranih kombija i kamiona pred dosadnim redom fabričkih ograda i sedišta fantomskih firmi uz dunavski nasip - ugledala niz urednih kuća, ušorenih k’o u bačkom selu. lepo okrečene i skockane kućice, u kojima se odmotavaju životi običnih ljudi, ponekog šarova i mačora, i ponešto sitne stoke i živine, slika da te svaka nevolja mine...
... dok neka nana mesi štrudlu nasitno gunđajući, a neki klinci se iz zaleta uvaljuju u ogromne jastuke napunjene perjem u spavaćim sobama gde se i zimi slabo loži, tek toliko da se ne vidi dah, ali zato perine ušuškavaju k’o da je u postelju ugrađen najsofisticiraniji sistem grejanja. ikea je upravo tražila otkup patenta. i za jastuke i za grejanje. a kad švedski mudrijaši na nepcima osete ukus makovnjače, prvo će tražiti još, a onda licencu i za taj izum, tako im svih oklagija i ostalih drvenarija. ;)
---
zamislila želju.
:)
hvala za srećne želje, uzvraćam, duplo! :)))
pet - 30.12.2011
BIĆE SKORO PROPAST SVETA. AL' U MEĐUVREMENU... ;)))
kaže: mrzim novogodišnje praznike, samo se premeštam s kreveta na krevet i jedem, da je bar leto, nego mi se ne miče iz stana, depresija. druga dodaje da ne voli okićen grad, nervira je, kičerica, i cela ta strka, jezivo! sledeće što čujem je da ona naprosto ne voli zimu (a jasno je, decembar se u vlastelinskoj nomenklaturi zime izvanredno kotira, ako i nije okrunjena glava, bar je ambasador ;)). završnu reč daje koleginica koju praznik potpuno iscrpi grčom hoće li sve stići i svima ugoditi, nije ni čudo što se na posao vraća sa olakšanjem.
jebiga, je l’ jako nepristojno ako se u sred sveg tog hejtovanja veselim...
... dok primećujem da grad iz nekih uglova izgleda kao liciderski kolač...
... dok se trudim da upravo umešene keksiće nalickam ’snežnom’ glazurom, zbog koje će pred goste izaći ponosni k’o lipicaneri...
... dok trošim prve sate četvorodnevnog praznika kao zlatne novčiće, znajući koliko vrede al’ i ne pitajući šta košta..
... dok neko tu, tik pored, čita u slatkom miru naše sobe, a ja se slatko preslišavam kakve sam sve krasote dobila za rođendan i biram lektiru za prve dane nove...
... dok dragima svašta lepo željama prizivam.
Te što jedva čekaju da se vrate na posao pitaj da te malo odmene, pa da praznik bude još višednevniji!
nadam se da ce nam sledeca G
biti bolja no.ova :)
uzivajte za praznike, pa se gledamo nekad od desetog dana godine nove...
svi se večeras baš kako želite provedite i gde god bili obavezno sebe povedite! (da tačno znate kakvo vas uživanje snašlo i kako se srce u njemu odlično snašlo ;))
p.s. za 'medenjake' sve dogovoreno, oni će nam u stvari organizovati sledeći susret... :D))
p.p.s. s tim što nisu medenjaci, nego moji omiljeni keksi od integralnog brašna, žutog šećera i lešnika. :)
živeli praznici, u svim oblicima i trajanjima!
pon - 26.12.2011
IZABEREM POJAM I NACRTAM (SE)... :)
(pamtim crtani na sličnu temu, nije bio dovoljno ušminkan da bi sestri i meni spadao u favorite, ali je ideja bila divna, i pesmica: ’djeco ivica se zovem, kog nacrtam bude živ...’ :)))
... dakle, na mentalnu tablu ucrtam tačke koje će, redom spojene, kao u onoj zanimaciji iz dečjih časopisa, iznedriti željenu konturu. uvek se iznenadim kad mi uspe, bez obzira koliko to često biva. imam poriv da cičim i tapšem. i zbog nečega bih da mi je pri ruci ona voljena plava lopta, prva koju pamtim, mekano odskačuća, sa nacrtanim paradnim konjićima i zvezdama između. kao da bismo, da je tu, jahali tamo negde, po zvezdanim stazama. naravno, zapravo i ne znam šta bih sa tom loptom. hitnula bih je nekoliko puta u vazduh, praveći pogledom salto zajedno sa konjićima, tapnula je dvaput o parket, uz grižu savesti zbog komšija, i? svejedno, nekako bi bilo pravedno da je tu, taj link na detinjstvo, da mi potvrdi da sam ona jedna, da svim tim svojim razigranim konjskim snagicama posvedoči ovim sadašnjim razigranim životnim slagalicama. :)
---
zemlja je optrčala još jedan krug oko sunca. opasan je maratonac, gizdavica plava, opasala je njegovo vrelo veličanstvo a ni zaduvala se nije. ali nisam ni ja, a trčala sam sa njom. uglavnom. kad nisam – hodala sam, volela, spavala, milovala, jela, pazila, sanjala, fotografisala, pokretala, gnjavila, smišljala, kvarila, prala, prljala, pospremala, vedrila, mračila, učila... pa kad sve sagledam - uživanja su bila duga i česta, a tek ponekad je trebalo stavljati obloge na bolna mesta. ;)
---
onaj deveti sa onog sastanka i dalje mi se smeška. sad još i širim osmehom. zbog njega mi se šire zenice od uzbuđenja, dok u snove pokušavam da uselim sve što bi da mi uđe u vidokrug ne mareći za spuštene kapke. život traži da se probudim i podignem roletne. i šta ja? slušam! mislim da to ima veze sa prirodnim ciklusima, sa d(r)uženjem dana posle najduže noći. sve ima veze.
---
a najduže noći, tačnije dana koji je njome omeđen, najdraži su me opet častili preko svake mere, talismanima raznih fela: narukvicama - kristalnim čuvarima, knjigama - srećnim bukvarima, romanima u čije priče jedva čekam da se uselim, rokovnicima u koje ću crvenim slovima pisati koliko se veselim, kućicama za cveće sa slikama što prizivaju toskanske prizore, biljkama koje privlače novac kroz širom otvorene prozore, srcolikim prstenjem i minđušama što eho svemira srebrom cmaču, odorama skrojenim da mi snove mekoćom optaču, peškirima za vrele dane, svećnjacima što me osvetljavaju i s’ one strane, kutijama za drangulije, mirisima za vragolije...
... i balonima za višenedeljno belosvetsko putovanje.
... i cipelicama za (sedmomiljskim koracima) skitanje.
:)))
---
---
---
---
p.s. engleske pite na domaćim nepcima... traže da se eksperiment nastavi.
;)
crveno-beli baloni? not so much!:P
p.s. sledeći put se oprobam sa nadevom od slatkog sira ili kestena.
p.p.s. 'crveno, crveno, crveno, crveno je boja ljubavi... ' :D osim što objedinjuje njegove i moje navijačke sklonosti... ;)
>>> Grofovski - to je više od igre... ;)))
P.S. (Setio sam se jednog dragog mi klinca, kako je svojevremeno rekao umesto "Poštapalica" - "Poštakalica".)
>>> Grofovski - zbilja je često takva, začas igra preraste u nešto drugo... veliko je umeće kad to nešto više uspemo da vratimo u formu igre. e, ta inverzija mene zanima. ;)))
